Medicina

Uzrok začepljenih arterija mogu biti i neke namirnice

frepick

Začepljene arterije srca među najozbiljnijim su jer mogu izazvati srčani udar. Blokada u arterijama mozga ili vrata može izazvati moždane udare. Međutim, arterijske blokade mogu da se naprave bilo gde. Simptomi začepljenih arterija zavise od toga gde je došlo do blokade i koji deo tela je zahvaćen.

 

Šta uzrokuje začepljene arterije

Začepljene arterije uzrokovane su nakupljanjem plaka u arterijama. Plak se obično sastoji od nekoliko supstanci, uključujući minerale poput kalcijuma, ili masti i holesterola. Visok nivo holesterola može dovesti do nakupljanja plakova. U nekim slučajevima, visok holesterol je genetski uslovljen, ali je uglavnom povezan sa ishranom i životnim navikama, uključujući nivo vežbanja, da li pušite i da li ste gojazni.2

 

Hrana koja uzrokuje začepljenje arterija

Namirnice sa visokim sadržajem zasićenih i trans masti mogu doprineti nastanku plaka. Pored toga, hrana sa visokim sadržajem soli može povećati rizik od visokog krvnog pritiska, što zauzvrat može povećati rizik od nakupljanja plaka u arterijama. Prerađeno meso, poput slanine, često su uzrok obe pojave.

 

Ostale namirnice koje mogu dovesti do začepljenja arterija uključuju:

• pržena hrana, poput krompira ili piletine
• crveno meso, uključujući govedinu
• kremasti sosovi i umaci
• maslac i sir
• sladoled

Izbor druge hrane, uključujući onu koja je sastavni deo mediteranske i DASH ishrane kao što su riba, bobice i lisnato zeleno povrće, mogu pomoći da se ograniči rizik od začepljenja arterija.

 

Simptomi začepljenih arterija

Začepljenje arterija posledica je ateroskleroze, koja se vremenom razvija dok se plakovi formirani od masti, minerala, holesterola i drugih stvari nakupljaju unutar zidova arterija.

Takođe može da se primeti da različiti delovi tela počinju da pate od smanjenog snabdevanja kiseonikom obogaćene krvi, posebno ako se arterija potpuno začepi. Simptomi zavise od toga gde se blokada javlja i koji se deo tela smanjeno snabdeva krvlju.

 

Simptomi blokiranih ili začepljenih arterija mogu biti:

• umor
• vrtoglavica
• kratak dah
• bol u grudima
• bol u krstima
• hladne ruke ili stopala
• bol ili utrnulost u nogama, rukama ili stopalima
• promena boje kože u zahvaćenom području
• gubitak kose
• smanjen ili odsutan puls, posebno na stopalima
• rane ili čirevi koji ne zarastaju

 

Znaci upozorenja začepljenih arterija

U nekim slučajevima, začepljena arterija može izazvati ozbiljne simptome i zahtevati hitnu medicinsku pomoć. Ovo se prvenstveno primenjuje kada je začepljena arterija ona koja snabdeva krvlju vitalni organ poput mozga ili srca.

 

Simptomi koji mogu da budu razlog za hitnu medicinsku pomoć:

• bol u grudima
• iznenadni bol u ruci ili leđima
• kratak dah
• ubrzani otkucaji srca
• znojenje
• mučnina
• asimetrične crte lica, poput opuštenog osmeha
• iznenadna konfuzija ili mentalne promene
• poteškoće u govoru ili gutanju
• slabost, posebno na jednoj strani tela
• gubitak svesti
• problemi sa vidom

 

Faktori rizika za nastanak začepljenih arterija

Ishrana bogata mastima i holesterolom samo je jedna od stvari koje mogu doprineti nagomilavanju plakova i začepljenju arterija. Drugi faktori rizika za začepljene arterije mogu da budu:

• pušenje
• dijabetes
• veliko konzumiranje alkohola
• nedostatak fizičke aktivnosti
• gojaznost
• genetska ili porodična istorija visokog holesterola
• hronične infekcije

 

Kako se dijagnostikuju začepljene arterije

Dijagnostikovanje arterijskih problema može početi sa lekarom primarne zdravstvene zaštite, ali ako se sumnja na blokadu, najverovatnije ćete biti upućeni kardiologu ili vaskularnom specijalisti. Koji će specijalista biti potreban u velikoj meri zavisi od toga gde je blokada i koje probleme izaziva. Na primer, ako imate blokadu u arteriji koja hrani mozak, možda ćete morati da odete i kod neurologa.

Uspostavljanje dijagnoze počeće fizičkim pregledom, kao i upoznavanjem sa ličnom i porodičnom medicinskom istorijom. Dodatno testiranje može da se uradi kako bi se utvrdila lokacija i stepen blokade. Ta testiranja mogu da budu:

• kateterizacija srca (lekar stavlja veoma malu, fleksibilnu, šuplju cev – kateter u krvni sud u preponama, ruci ili vratu i provlači je kroz krvni sud u srce)
• ultrazvuk
• nuklearni medicinski test koji koristi gama zrake i hemijski tragač za stvaranje slika srca (MUGA skeniranje)
• merenje krvnog pritiska
• skeniranje perfuzije
• kompjuterska tomografija (CT)
• testovi krvi

Ovi testovi mogu da se koriste za merenje količine masti i holesterola u krvi, sa kolikim otporom se srce suočava kada pumpa krv (krvni pritisak), koliko dobro krv bogata kiseonikom stiže do određenih delova tela i stepen oštećenja na delove tela gde postoji začepljena arterija.

Lečenje začepljenih arterija

Lečenje začepljenih arterija treba da se vrši holističkim pristupom. Lekar će se prvo pozabaviti problemima koji su doveli do začepljene arterije. Promene životnih navika ključne su i mogu uključivati:

• prestanak pušenja
• promene u ishrani
• redovno vežbanje
• stavljanje dijabetesa pod kontrolu
• stavljanje krvnog pritiska pod kontrolu

Lekovi

Lekovi se mogu koristiti kako bi pomogli da upravljamo stanjima koja mogu izazvati začepljenje arterija, uključujući:

• lekovi za holesterol – statini
• lekovi za kontrolu krvnog pritiska – beta blokatori
• lekovi za kontrolu dijabetesa – insulin

Takođe mogu da budu propisani lekovi kao što su antikoagulansi ili antitrombociti kako bi se sprečile komplikacije začepljenih arterija.

Prevencija i upravljanje začepljenim arterijama

Ključ za sprečavanje blokada u arterijama jeste da ishrana sa niskim sadržajem masti i redovno vežbanje. Čak se pokazalo da ishrana zasnovana na biljkama nekim ljudima pomaže da preokrenu tok bolesti koronarnih arterija.

Moramo da vodimo računa i o drugim hroničnim stanjima koja mogu povećati rizik od razvoja ateroskleroze, kao što su visok krvni pritisak i dijabetes.

izvor: eklinika.rs